It's short, it's simple, it's crystal clear.
It's round about and it's somewhere here,
Lost amongst our winnings.
Post je posvećen Starzu, koji je svoju priču uspeo završiti.
'Večeras.', rekla je Damaris, dok je gledala mirno jezero, nemarno naslonjena na Toma koji je, pak, bio naslonjen na koru ogromnog hrasta.
'A izgleda sve normalno.', rekao je.
Mogla je da mu čuje svaki udah i izdisaj. Kucanje srca je, činilo se, bilo normalno, no, znala je da mu um nije bio miran.
Njegove, već duže vrijeme, blijedolike usne uvukle su još jedan dim iz cigarete koja je uvijek bila u lijevoj ruci i potom je ispuhao dim, praveći kolutove.
'Šta ako još neko umre pored Dumbledorea večeras?', upitala je.
'Znači da mu je tako suđeno.', reče Tom. 'Svi idemo večeras i svi koji poginemo, poginut ćemo za viši cilj. I mi, i oni i Dumbledore.'
'Samo nemoj da umreš ti.', rekla je, dok ju je podišla jeza, jer je sama pomisao na to bila tako nerealna i gruba, da ju je potpuno odbacila.
'Nemoj ni ti.', nasmejao se.
'Otkud to da je Starz budući Svećenik?', upitala je.
'Od toga što je saznao da mu je otac Svećenik, a ne Smrtonoša. Znaš da on nikada nije bio doma i da je Starz rijetko šta znao o njemu.'
'Sve nas je više, moram priznati. Već četvoro.', reče.
'I ima nas još, vidjet ćeš.', reče.
Potom opet duže vrijeme nisu pričali.
'Jel znaš zašto je Mirvud izbačen sa Hogwartsa?', upitao je.
'Ne.', reče Damaris.
'Igrao se sa metlom.', rekao je, te se oboje nasmejaše.
Sarkazam sa kojim se govorilo o Mirvudu je bio toliko veliki da je rijetko tko mogao razumjeti vic. On je docnije postao zaista izuzetan metloboj igrač, no, svi su ga začikavali jer ništa godinama nije znao na Hogwartsu o istom te je uporno pokušavao da upadne u Ravenclawski metloboj tim i nije uspevao.
Tom je počeo da je golica i ona se smejala još više. Okrenula se i srušila ga na zemlju, ne bi li mu vratila i pri tom joj je ispao štapić.
Kada je krenula po njega, Tom je skočio na nju da nastavi sa istim i iz džepa je ispala malena bočica sa bijelom tečnošću koja se presijavala i sjajila.
On ju je zgrabio i vratio u džep, no, već je bilo kasno, Damaris je vidjela čudesnu supstancu i iznenadila se.
'Šta ti je to?', upitala je ona.
'Nije ništa važno.'
'Tome, liči na jednorogovu krv, šta je to?', panično i ljutito je progovorila.
'Damaris, kažem, nije NIŠTA VAŽNO.', rekao je Tom, već počinjući da se brani.
'To i jeste jednorogova krv, zar ne?', upitala je, gotovo razočarano.
'Ja ...'
'Tome, jesi li svjestan koje su posljedice ispijanja toga?', upitala je ona i skočila na njega, da mu otme iz džepa
bočicu i baci je u jezero.
Ostala je dosljedna u svojoj namjeri te bi gotovo i uspjela da je Tom nije gurnuo grubo na zemlju.
'Svjestan sam, ali ne mogu drugačije!', ljutio se na nju. 'Shvaćaš li da ne mogu?'
'Ne, ne shvaćam!', izgovorila je, uspevajući da mu telekinezom prizove bočicu u svoju ruku. 'Bio si normalan prije!
normalan! Nisi trebao jednorogovu krv! Sad si i blijed i iznemogao.'
'Nisam iznemogao, samo sam blijed.', reče Tom. 'Naprotiv, potpuno se normalno osjećam.'
'A to što previše spavaš?'
'Je posljedica lova na jednoroge, kozo.', rekao je ljutito, shvaćajući da je ne može pobijediti te je sjeo, opet se nasljanjajući na hrast.
'Zašto to piješ?', upitala je Damaris. 'Uništit ćeš se.'
'Nisi bila tu da bi znala.', rekao je, gotovo joj nabadajući krivicu.
'Ne, Tome, ja nisam kriva za to.', shvatila je pogrešno. 'Sam si izabrao da piješ to.'
'Nisi ti kriva. Kriva je činjenica da ne mogu drugačije da kontroliram preveliku moć. Ne znaš kako je kad odjednom
goriš od temperature, buncaš i obuzimaju te duhovi jer žele tvoju moć. Na ovaj način je gorim i sušim, makar privremeno. Jednorogova krv mi ne daje život, nego stabilnost.', rekao je. 'Ja čak nikad nisam ni ubio. Samo sam išao sa Snapeom, on je to radio.'
'Snape?!', uzviknula je šokirano.
'Da, Damaris, Snape. Meni neće uzeti 50 godina života ...Jer ja nikad nisam zaglibio rukama toliko u blato da ubijem jednoroga radi njegove krvi. Ovo čak i nije čista jednorogova krv. Samo neke supstance iz iste.', dodao je. 'Za moje dobro mi vrati napitak, trebat će mi večeras. Neću je ispiti celu jer će mi trebati i moć.'
'Tome, ja ...ne ...', počela je.
'Damaris, pobogu, nismo Gryffindori.', naljutio se Tom. 'Ne glumi mi tu savjesnu osobu i vrati mi bočicu.'
Sa velikom grižnjom savjesti, znajući da je svaka bočica njemu godina života manje, vratila mu je bocu. Imala je osjećaj kao da mu daje bočicu a uzima još jednu godinu života. Shvatila je o čemu se radi i koji je napitak u pitanju. Ako ovako nastavi ...umrijet će pre 30te.
No, zaboravila je bila činjenicu da on nije običan čarobnjak.
* * *
'Jel imate vi uopće ideju gdje će se to odigrati?', upita Starz. Iako su Nell i Nic izdvojene bile iz ekipe, bile su tu. Znali su da je za opće dobro Tamnih.
'Nemamo pojma.', reče Tom. 'Bit će da će biti u nekoj od kula.', reče.
'I ja bih rekla.', reče Damaris. 'Neće sigurno to uraditi na očigled svima.', dodade. 'Ali otkud mi znamo gdje je Dumbledore?'
'Noćas je išao negdje.', odnekud se čuo Nickolasov dubok glas. 'Rekao mi je Malfoy.'
'Gdje je?'
'Nije se vratio. Smrtonoše će ga locirati sigurno, dolaze za manje od 10 minuta. Malfoy im je poslao znak.', reče.
'Onda ćemo se podijeliti.', reče Nic. 'Ja idem sa Nell, Tom i Damaris idu zajedno i ići će Starz sa Nickolasom.', reče.
'Za 15 minuta neka svako bude na po jednoj od kula i neka pusti crvenu vatru. Ako je netko došao na kulu, neka bude plava. Okej?'
'Zar to nije providno?', upita Damaris. 'Vidjet će nas profesori.'
'I neka vide, koga briga više? Barem možda neko od Smrtonoša završi mrtav.', reče Nic.
Svi su je pogledali šokirano.
'Zar ti nisi na ...'
'Ne.', reče Nic. 'O tome ćemo poslije večeras.'
'Ako ostanemo ...', uzadhnu Tom, no ona ga prekinu.
'Ostat ćemo. Moramo. Vidimo se kasnije.', rekla je, povukla Nell i nestala ubrzo u hodniku.
'Vidimo se kasnije, Dam.', prišao je Nick i zagrlio je.
'Možda i ne.', reče Tom i grubo je povuče.
'Aouch!', uštinuo ju je slučajno malo jače. 'Šta kog đavola to radiš?', upitala je.
'Kreten.', prokomentarisao je mrzovoljno.
'Začepi!', naljutila se Damaris. 'O čemu ti razmišljaš.', nadurila se potom.
Nisu dugo lutali hodnicima jer su poznavali kulu. Otišli su na Zapadnu kulu, inače, zabranjenu zbog školskog skrivenog inventara, nešto više Ravenclawske društvene.
Večer je bila prelijepa, obasuta zvijezdama. Sa nje se videla površina jezera i sirene koje su se igrale na mjesečini.
Tom je zapalio cigaretu.
'Ti razmišljaš o cigaretama sad?', rekla je, prilazeći terasi.
'Da.', reče. 'Pusti znak da smo stigli.', dodao je, uvlačeći dim.
'Incendio.', rekla je, upirući vrh štapića ka zvezdama.
Uskoro, nepunih 30 sekundi po njihovu dolasku, sa Zapadne kule se pojavio crveni znak.
'Stigli su Starz i Nickolas.', reče, gledajući nekako spokojno u kulu. Damaris je izdaleka vidjela dve siluete, obe visoke, zgodne. Crne kose su im se presijavale na mjesečini.
'Kako su mogli da stignu? Naša kula je najbliža.', iznenadila se.
'Očito nisu provjeravali hodnike nego su, kao kreteni, se prebacili.', dodade.
'A neeeee!', reče Damaris, hvatajući se za čelo. 'Pa oni, da bi došli do Zapadne Kule, moraju proći pored Sobe. Vjerovatno su prošli, vidjeli da je sve mirno i prebacili se.', nasmiješila se zadovoljno. Njezini prijatelji ipak nisu bili tako nemarni.
'Da. Slažem se.', reče Tom, sada već gledajući u nebo.
On beše naslonjen na stub, a Damaris, stajući pored njega, beše naslonjena na bijelu ogradu.
'Severna kula.', reče odjednom. 'Stigle su i Nell i Nic.', reče.
'Nisam primjetio.', reče.
'Sad nam samo ostaje da čekamo i da se nadamo da ćemo se brzo prebaciti.', reče Damaris. 'Ako slučajno čujemo
buku, ti se transformiraj u štakora, ja ću u miša.', reče.
'A kako misliš da bacimo plavi znak?'
'Onda ću se ja smanjiti samo na veličinu štapa.', rekla je.
'Damaris, prvi koji će se pojaviti je Dumbledore. Pa tek potom Smrtonoše.', reče Tom. 'Imamo vremena tačno toliko da pošaljemo znak i da se sakrijemo dok ne dođu ostali.', rekao je. 'Ne brini se, mene više brinu drugi nego što me brinemo mi.', reče, a na zadnji dijel se ona nasmeja.
'Slažem se.', reče Damaris. 'Uvijek smo bili moćan tandem.', nasmeja se. 'Iako si ti ponekada znao biti glup.', kroz smiješak je progovorila.
'Više nisam.', rekao je, izvlačeći bočicu. Damaris ne bješe primjetila da je počeo teže da priča i da je bleđi nego što već inače jeste. 'Nemam vremena za to.', potom ispi 2-3 gutljaja i zatvori bočicu natrag.
'Ja se ne osjećam kao da nešto jako bitno slijedi večeras.', rekla je. 'Osećam se potpuno okej, kao da smo se iskrali da pijemo krem - pivu u našoj kuli.', reče.
'Ni ja. Imam osjećaj kao da ...ne znam.', reče Tom. 'Ne znam ni ja.'
'Ja se osjećam sigurno.', rekla je.
'I trebaš.', rekao je Tom i zagrlio je. 'Nikad ne bih dao da ti se bilo šta desi.', naslonio je svoju glavu na njenu.
Ona je svojim sitnim rukama obuhvatila njegov struk i naslonila se na njegove grudi.
Godinama su njegove ruke bile njeno utočište. Za drugo nije znala.
Ni za onaj jedan put koji je vidjela oca, on je nije zagrlio.
Jedini topao i siguran zagrljaj koji je poznavala, bio je njegov.
'Šta me gledaš?', upitao je onako ubacivački, smejuljeći se, kada je primjetio njene crne okice kako je gledaju
'Ništa. Onako.', rekla je, ne pomerajući se, i dalje se smiješeći, no skrećući pogled na dole.
On je prošao prstima kroz njenu kosu, i dalje se smejući.
Odjednom, nešto je puklo.
Oboje su se prenuli i na jasnom noćnom nebu, obasutom zvijezdama, primjetili su plavi znak koji je dopirao sa Severne kule.
'Počelo je.', rekao je Tom, dohvatio je za ruku i kroz nekoliko sekundi su se našli tamo.
TO BE CONTINIUED ...
Satovi su danas bili posebno naporni.
Dvočas Napitaka, Povijest Magije, Preobrazdba i, kao šlag na tortu, tročas brige o Magijskim stvorenjima.
Bilo je potrebno vrijeme ubijediti Hagrida da je Skubbles obično stvorenje, gotovo bezjačko, a ne kakva čudnovata zvjer, kakvih je bilo dosta po Zabranjenoj Šumi ovih dana.
No, ona nije više osjećala istu tenziju.
Starz, Nic, Tom, Nell. Svi su bili opet tu.
Nickolas se jako brzo vratio svojem društvu, Malfoyu i ostalima, no, njih dvoje su ostali i dalje u dobrom, štaviše, odličnom odnosui, ono što je Damaris najviše odgovaralo, više se uopće nisu svađali.
'Imaš nešto da obaviš?', upitao je Nickolas.
Damaris je i dalje krila da zna što je govorio Tomu.
'Da.', reče. 'Idem sa Tomom.'
'Opet?', rekao je on. 'Mislio sam da ćeš htjeti da provedemo dan zajedno.'
'Um, ovaj, i ne baš.', priznala je iskreno, grizući se za usnu. 'Samo bi smo se pokačili opet. Vidjet ćemo se kasnije u Društvenoj. Ne mogu se riješiti starih navika.'
'Ja sam ti milijun puta rekao da stvari nisu iste.', rekao je Nickolas. 'Tom je zaljubljen u tebe. On nije ono što ti je bio
prije.'
'Nije.', naljutila se Damaris. 'Vidiš, o ovome ti pričam. Nerviraš me. Sve je kao i prije. A tebi to očito, iz nepoznatih razloga, smeta.'
'Naravno, ja uvijek griješim.', reče Nickolas sarkastično, skrećući pogled nervozno.
'A sada moram ići. Nell me čeka.', reče ona, vidjevši se da se on sprema reći nešto što bi izazvalo još veću svađu, te maltene nestade u vidu lastina repa.
***
'Gdje je Skubbles?', upitala je Damaris, prenuvši se iz pisanja, naravno, Tomove zadaće.
'Mislim da ga je Tom uzeo.', reče Nic ni ne pogledavši je, čitajući neki triler.
'Skubbles se zalepio za njega kao da je Bog.', zakoluta očima Damaris. 'Više voli njega nego mene. Mislim da ću ga pitati da ga usvoji.', dodade potom.
'Nije loša ideja.', nasmeja se Nic. 'On ga vuče svuda okolo, ti si uvijek zauzeta, čitaš ili učiš.'
'Ovaj put i za mene i za njega.', rekla je, vidjevši ga da dolazi, sa njenim rakunom na ramenu, naravno.
'Priznaj da ti je nedostajalo.', nasmeja se Nic.
'I to mnogo.', nasmejala se Damaris.
'Tko god da ti je dao rakuna, mislim da je pobedio.', reče Tom, bacajući Skubblesa na Damaris, znajući da će se rakun vješto dočekati u njenim rukama. Skubbles je obožavao kada bi se njime neko dobacio kao sa loptom. Često se puta Damaris plašila da će se povrijediti kada bi ga ispustila, no, vješte kandže i debeli sloj dlaka i kože to nisu dozvolili.
'Ej, ljudi, ja moram da obavim posle nešto, a potom moram da idem na metloboj.', reče Tom.
'Vraćaš se?', iznenadila se Nic.
'Pa kako, zar nije utakmica 15stog?', nasmeja se. 'Moram malo da jašem ...ovaj, metlu.', reče on zbunjeno, shvatajući da su se Damaris i Nic pogledale pri izgovoru riječi 'jahanje'.
'Ono jeste, dosta si jahao Pancy, sad moraš malo metlu ...', poče Nic, a Damaris se preturi i poče da se smeje.
'Nicolette Axton!', dreknu Tom. 'Mogu da budem loš čovjek i da se razderem da si mi jahala druga Iana u ženskom wc-u, ali ne, neću to uraditi!', govorio je, naravno, glasno. 'Ja sam dobar drug i još bolji čovjek, i ne, neću se drati!'
Damaris se smejala i smejala. Nije bila ovoliko sretna jako dugo. I shvaćala je da nikad neće biti sretnija nego što je sad, u ovom trenutku.
'Bezobraznica. Ne znam koliko ću biti sposoban za trening sad.', prilazio je Ian sa žalosnom facom i metlom, vukući se i, k'o fol, šepajući a Starz je dolazio za njim.
'Vas dvojica!', viknula je Nic. 'Da ste se odmah ućutali i urazumili da ne bih ...', zacrvenjela je.
'Nic?', iznenađeno je viknula Damaris. 'Pa nije valjda istina?'
'I ti da ućutiš!', zbunjeno je promrsila Nic, a obrazi su joj goreli. Upirala je prst preteći. 'Da si ućutala odmah!'
'Odoh ja sad, imam nešto, kao što rekoh, da obavim, pa se vidimo posle.', reče Tom kroz smijeh, vidjevši se šta se sprema.
'A šta to?', upita Damaris. 'Stalno ideš 'nešto' da obavljaš, mogao bi da se izjasniš šta je.', rekla je. Nije navikla da on krije od nje bilo šta. Najviše se bojala jer njegovo bledilo nije prolazilo.
'Nevažno, bre, glupost. Za zadaću.'
'Zadaću ti pišem, ovaj, ja?', rekla je zbunjeno.
'Onda neću ništa obavljati.', nasmeja se. 'Da dođeš posle da me gledaš kako jašem.', reče.
'Ako ćeš da jašeš Pancy, neću.', reče Damaris, te opet izazva smijeh.
'Pustit ću ti noćaš bubašvabe u krevet, a ti samo zezaj.', naljuti se Tom.
'Ne, ne bi ti to uradio.', nakezi se Damaris naivno. 'Dolazim posle, ne brini.'
* * *
'Idemo zajedno?', upita Nic. 'Želim da ih vidim kako jašu.', nasmeja se bezobrazno.
'Jel ti to da vidiš jel metla bolja od tebe?', upitala je Damaris.
'Dobro, pokvarena si!', naljuti se Nic. 'Nema ni 2-3 sedmice kako si tu, a počela si da preteruješ.', nasmejala se.
'Šta ću, dobar je osjećaj zafrkavati stare prijatelje.', nakezi se opet Damaris naivno.
Dugo su razglabale o novostima, o satovima, o ispitivanjima, o ljudima, o Ianu i ostalim momcima.
Kada su već sele na tribine, Nic se odvažila na jedno pomalo neprijatno pitanje za Damaris.
'Dam, jeste li ti i Nickolas zajedno?', upitala je.
'Zašto bih ti lagala?', odjednom se smorila. 'Ne.', reče. 'Niti ćemo ikada biti. On mi jeste pomagao u mnogo stvari, no, nismo zajedno niti ćemo ikad biti.'
'Ali, zar ti se makar ne sviđa?', upitala je Nic.
'Nemoj me shvatiti pogrešno, on je zaista preinteligentan i lijep, no ...to nekada nije dovoljno.', rekla je Damaris.
Potajno je shvatila da nema sa njim bliskost koju ima sa Tomom, no, to je bila samo prolazna misao. Naravno da joj se ni jedan ni drugi nisu sviđali. Niti će.
'A od koga je onda rakun?', upitala je Nic.
Tu ju je uhvatila na prepad. Nije htjela reći da je od Nickolasa, opovrgnula bi ono što je svima tvrdila a niko nije shvaćao - mislili bi još više da su zajedno. Morala je reći istinu. Naposljetku, upoznavanje Eleazara je bila njena velika, možda i najveća želja i oduvijek je sanjala podijeliti to sa njima. No ...činilo bi joj se često, kada god bi htjela da kaže, da nije spremna za to.
'Nic ...od Eleazara je.', rekla je Damaris nesmotreno, jedva prevaljujući preko usana.
Nic, koja je jela Bertijeve bombone, zagrcnu se, te umalo ne ispljunu jedinu slatku koju je uspela naći.
'Od tvog oca?', dreknula je glasno te iskolačila njene krupne oči, uokvirene crnom senkom i krejonom u nju od iznenađenja.
'Da, Nic.', rekla je Damaris. 'Upoznala sam ga pre nekih mjesec i pol. Arhiepiskopija nije pala. Naprotiv, jača je nego ikad. I prima nove sljedbenike koji ne moraju imati svećeničku krv.', dodala je.
'Znači ...ti i Tom zaista ne idete na 7.godinu?', iznenađeno je govorila.
'Ne. Ne ako Smrtonoše budu okupirale Hogwarts.', rekla je. Što je bilo teško za priznati, a bilo je očevidno, jeste da je njoj izuzetno smetalo što neće moći provijesti još jednu godinu bezbrižno, uz njih. Tko zna kada će ih vidjeti posle ljetnjeg raspusta. Oni su nekako bili bezbedni.
* * *
'MOLIM?', viknuo je Tom. 'I ti si to meni prećutala?!'
Starz, Tom, Nic, Nell i Damaris su sedeli u Starzovoj i Tomovoj spavaonici. Ostatak koji beše dijelio spavaonicu sa njima, nije bio tu. Tom i Starz su bili jedini prisutni 'vlasnici'.
'Tome, nisam bila spremna da ...'
'Ne možeš tako nešto da mi prećutiš, Damaris!', prekinuo ju je u pola rečenice, šetkajući nervozno po sobi. 'Uporno roditeljima pričam da ne znaš još uvijek ništa i oni misle da ih lažem!', vikao je. 'A sigurno su saznali, znaš da su stalno sa njim!', rekao joj je nakon duge priče, jer je nedavno i on čuo da se Eleazar vratio, no, po svom slobodnom sudu iz razgovora sa svojim roditeljima je mislio da Damaris ne treba još uvijek ništa reći. A ona nije ništa spominjala, te je ta, za nju jako bitna stvar, otišla u sjenu pomirenja i lijepih dana.
'Tome, nisam imala namjeru prećutati.', smireno je odgovorila Damaris, gutajući knedlu jer joj je bilo užasno neprijatno. I Starz se beše naljutio. 'Jednostavno ...činilo mi se da nisam još uvijek bila spremna da pričam o tome.'
'Jesi li ti Eleazaru onda napunila glavu pričom da se Dumbledorova smrt treba sprečiti?', upitao ju je grubo, čučnuvši ispred nje.
'Odmah prvo veče kada sam ga upoznala.', izokola je potvrdila teoriju.
'Kako si samo uspela, nije mi jasno?'
'Tome.', stade konačno Starz u njenu odbranu. 'Dumbledorova smrt nije korisna ni za koga. Nije vama u interesu. Bar ne ako nije ubijen od vaše ruke, to je logično...'
'Here we go again ...', zakoluta Tom očima. 'Pričali smo o ovome, brate. Ne smemo da se petljamo u posla Smrtonoša. Ne još uvijek.'
'Tome, ako se to mora desiti, neka to uradi Snape.', reče Damaris. 'Dumbledore je iz ličnog interesa podržavao Svećenike, a Snape je na njego ...', potom je preklopila šakom usta. Stajala je činjenica da su oni bili njeni prijatelji, ali koliko je znala Nellina majka je bila Smrtonoša. Ma koliko je sama Nell podržavala Svećenike i bila protiv uzdizanja Mračnog Gospodara iz ličnih interesa, bojeći se za svoju obitelj i za svoje prijatelje, i dalje nije smela da zna neke činjenice o Snapeu. Bar ne još uvijek.
'Molim?', upita Nell. 'Čekaj, jel je ona to upravo htjela da kaže da je Snape na Dumbledorovoj strani?!', ciknu odjednom.
'Ne.', reče Starz jednostavno. 'Ne tripuj.', dodade. 'Snape je na strani Mračnog Gospodara, ali služi Dumbledoreu da ne bi bilo sumnjivo. I da bi, naposljetku, omogućio njegovu smrt. Iskreno se nadam da će ga on ubiti.'
'On je pod tajnom neraskidivom zakletvom Narcissi.', rekao je Tom. 'Nikome ne pričajte, Nickolas mi je rekao.'
'Šta to treba da znači?', upitala je Damaris.
'Da Malfoy treba da ubije Dumbledorea.', sklopio je oči te uzdahnuo.
'MOLIM?', vrisnu Damaris. 'On?! On?!', bila je potpuno šokirana. 'On je jedan istripovani burzuj, ne zna ništa, kako on misli da ....'
'Ućuti, Damaris!', viknuo je na nju. 'Zato je Snape pod neraskidivom zakletvom. Ako on obavi to, onda smo mirni još neko vrijeme.'
Damaris se činilo da je ovo sve počelo da liči na razdvajanje njene ekipe.
Tom, ona i Starz, kao budući Svećenici, morali su da kriju dosta stvari od Nell. A također, krila je i ona.
Samo ju je pogledala i shvatila da je ona znala za šta je Malfoy izabran. Nic je nekako bila neutralna.
21 je bio jako blizu.
Nije bilo vremena za to.
'Nije mi pisao otac već par nedelja.', reče Damaris.
'Zar ti se ne čini da si postala malo opsesivna?', reče Nickolas. 'Nema vremena, Damaris. On nije običan čarobnjak.'
'Dobro, Nickolase, batali da mi ređaš mane, okej?', naljutila se po ko zna koji put danas.
'Zašto si uvek tako živčana?'
'Može mi se!', ustala je, uzela Skubblesa i krenula iz Društvene.
'Gde ćeš?'
'Negde gde nećeš ti da me nerviraš.', uzvratila mu je i brzim koracima se ubrzo izgubila iz Društvene.
Odlučila je da piše ona njemu, ako neće on njoj. Nije bilo važno, htela je samo da zna šta ima novo.
Bilo joj je novo što ima kome poslati pismo. Što ima koga pitati šta ima novo.
Poželjela je da se prošeta.
Bilo je lijepo vrijeme napolju.
I sama je od doručka razmišljala da je šteta da Skubbles ne vidi malo Sunca danas.
Sovarnik nije bio blizu, ali to joj je odgovaralo. Mogla je da pusti korak i prepusti se mislima ...ne, ipak se odlučila za šetnju do jezera.
Skubbles nikad takvo što nije video. Ovo su mu bili prvi dani napolju, tako da se ni van zamka nije odvajao od nje. On joj je bio centar svijeta.
Spustila se niz livadu i konstatovala da će ispisati pismo pod hrastom, dok se Skubbles šeta. Bilo bi lijepo da su to sada dani kao što su bili i svakog proljeća do sada - da Tom i ona sede pod tim hrastom i da ona piše pisma, a on zadaću i da piju sok od bundeve ...
Skabbles je počeo da je grebe noktima kroz perelinu. Kada bi to počeo da radi, užasno bi se iznervirala, no, ovaj put nije. Nije imala snage za nerviranje.
Provodila je vrijeme pored osobe koja je bila potpuno okej, ali ju je uvijek nervirala. Činilo joj se da su joj živci na izmaku. Posebno kada nije sebi htela da prizna da je Nickolas nekada u pravu.
Tom je znao njene mane, ali nije ih nikada nabrajao.
Uzela je malog rakuna nežno u ruke, nasmiješila mu se i pustila ga da krene sam prema obali jezera. Presijavanje i prelamanje sunčevih zraka po pomalo uzburkanoj površini jezera od života u njemu se dalo primjetiti još dok se silazilo do njega.
Učinilo se kao lijep prizor.
Rakun je skakutao po travi, sav radostan, kao čarobnjak koji bi dobio Gringottsku nagradu. Ona je šetala lagano za njim, da ne bi slučajno ispustila pergament, pero i ostalo što je držala u rukama.
Kada se lagano spuštala do hrasta pored obale, vidjela je neku priliku pored hrasta. Pogledala je i nije morala ni da se zapita tko je to bio. Znala je.
Ovaj put se nije okrenula i otišla. Predala se poptuno osjećaju koji je vukao dole. Znala je da će se on možda svađati, da će otići ako je vidi i slično, ali ...
Jasno je mogao da čuje njene korake, no, pušenje cigareta i bacanje kamenčića u vodu mu je bilo interesantnije. Nije se micao.
Ona je sela nesmotreno ispod hrasta, gledajući u njega. Skubbles je dotrčao do nje, a potom je nestao. Ona je počela pisati pismo, znajući da će se sam vratiti kada zahladni. Uvijek tako bude. Mrzi hladnoću.
'I, Damaris, kako je sa Nickolasom?', čuo se glas i ona se prenu. U par minuta se potpuno izgubila u pisanju pisma, iako je podsvjesno znala da je neko nešto dalje od nje i da sigurno primećuje da je tu.
Ona se trgla. Vidjela je da je Skubbles sišao dole do njega i mazio se. Pogledao je u rakuna, pomazio ga te je nonšalantno uvukao dim cigarete, pućeći donju usnu pri ispuhivanju.
Shvatila je da on nije ni video da je to bila ona. Nije ni shvaćao dok se mali rakun nije spustio do njega te se počeo igrati sa duskericom na kojoj je sedeo.
Htjela je da mu kaže da ne zna o čemu govori, no, sjetila se da je on još uvijek sa Pancy i da se ljube na satovima, tako da jednostavno nije mogla da ga ne upita za nju.
'A tebi sa Pancy?', upitala je, i dalje se praveći da piše pismo, za slučaj da je pogleda.
'Ne znam o čemu govoriš.', ravnodušno je slegao ramenima, puhajući dim od cigarete. Uvijek su isto razmišljali, shvatila je.
'Onda ne znam ni ja.', rekla je jednostavno.
'Naravno da znaš. Cijela škola priča da ste zajedno.'
'A ti se ljubiš na satovima.'
'Prekinuli smo.'
'Ni najmanje me ne interesuje tvoj ljubavni život.', odvratila je na drskost drskošću.
'Ni mene tvoj.', dodao je, mazeći Skubblesa.
'Pa šta onda pitaš?'
'Samo sam hteo da se uvjerim da li su glasine tačne jer nisam vjerovao u to.'
'Ni ja nisam vjerovala da si ti sa najglupljom saragom iz Slytherina, pa jebiga, glasine su se dokazale same po sebi.', rekla je Damaris sležući ramenima kao da joj je svejedno. Nije joj bilo ni jasno što se raspravljaju oko toga.
'Dakle, istina je?', okrenuo se prema njoj, i dalje držeći cigaretu u ruci naslonjenoj na polupodignutoj nozi.
Ona je navodno pisala pismo, ali je isto tako navodno prestala kada ju je pogledao.
'Ne.', rekla je, približavajući pero kutu usne. 'Nikad ne bih bila sa nekim ko mi ide na živce tri puta dnevno.', dodala je potom, te umočila pero u tintu i nastavila da piše.
'Iz istog razloga sam prekinuo sa Pancy.'
'Čudi me da se nisi zaljubio u njenu pamet.', dodala je sarkastično.
'Nemoj to da radiš, Damaris.', rekao je Tom upozoravajuće. Kao da više nije imao nerava.
Kada ga je pogledala bolje, vidjela da je to više nije onaj veseli Tom kojeg je ona poznavala.
Nešto se prelomilo u njemu.
Imao je podoočnajake, bio je ubledeo, a oči su mu odavale točku kada bi postajao zvjer. Izgledao je poprilično izmučeno.
Zapalio je odmah novu cigaretu - to inače nije radio. Zapravo, nikada nije ni pušio. Sada ga je prvi put vidjela sa cigaretom.
Pio jeste, to nije bila novost, ali cigarete su bile strana pojava i njemu i njoj.
'Tome, šta se desilo sa tobom?', upitala ga je otvoreno. 'Propao si.'
'Da ti je stalo do mene, znala bi.', rekao je.
'Zašto mi prebacuješ uporno za nešto za šta si sam kriv?', njena navika da nabija krivicu svima koji su joj uradili
nešto loše je i dalje ostala, očito. Oboje su znali da je ona samo previše ogorčena zbog nesrećnog života i krivice zbog smrti majke sa kojom je živela.
'Damaris, rekao sam ti da mi je žao.', dodao je. 'Milijun puta sam rekao Nickolasu da želim da pričam sa tobom, on se vraćao sa porukom da ne želiš ni da čuješ za mene. Šta sam trebao da radim još da shvatiš da mi je žao?'
Damaris se zagrcnula sokom od bundeve. Šokirala se.
'Tome, ne laži me. Nickolas mi nikad ništa nije rekao.', odgovorila je.
'Nije?', Tomova žalosna faca je dobila ton nervoze.
'Ne.', rekla je Damaris. 'Nikad mi nije spomenuo ništa.'
Njegova lica je odavala znak oduzetosti, gubljenja razuma i nenormalnog bijesa. Gledao je u stranu.
Damaris je također ćutala. Nije znala šta da kaže. Nickolas joj nikad nije bio ni spomenuo Toma, a čak je i Eleazar predlagao da popriča sa njim.
Bila je presrećna što ćuti zajedno sa njim, što makar dijele tišinu. 3 mjeseca bez ikakva kontakta sa njim su bila pakao. Nagli prekid kontakta sa nekim sa kim si proveo život je za nju bio neopisiv bol, samo što se na Tomu to još i vidjelo.
Ustala je te je prišla da sedi kod njega. Rakun je obigravao oko njih, jureći nekog čudnog zelenog leptira sa duplim krilima. Njemu je baš bilo zabavno.
'Tome?', izgovorila je nekako lomivši se.
'Molim, Damaris?', nervozno joj je uzvratio.
'Žao mi je.', prevalila je nekako preko usana.
'I meni je.', rekao je.
'I volim te.', i to je jedva izgovorila. Osjećala je kao da izdaje sebe, ali htjela je da mu dokaže da se kaje za sve.
Pažljivo je pružila ruke da bi ga zagrlila. On je prihvatio zagrljaj, ali samo sa desnom rukom, u levoj mu je bila cigareta. Nije hteo da njena savršena kosa koja je uvijek mirisala na cvijeće, sada zamiriše na duvanski dim.
'I ja tebe.', rekao je. 'Samo više ne znam na koji način.', dodao je.
Ona je ustuknula.
'O čemu govoriš?', iznenađeno ga je pogledala.
'O tome da ne znam o čemu govorim.', nasmejao se konačno. 'Zbunjen sam.'
'A da mi idemo u zamak?', naivno je predložila. Dobro je shvatila na šta je Tom ciljao, ali se nadala da je to samo trenutak slabosti i da će ga proći.
'Mislim da je to odlična ideja. Nell, Nic i Starz će se obradovati tvom povratku.'
'Nisam još spremna da ih vidim, Tome.', rekla je. 'Najviše si mi nedostajao ti.', dodala je potom, uzimajući Skabblesa i stvari.
'Onda idemo da iskoristimo dan.', nasmejao se. 'Samo moram nešto da obavim pre toga.'
'Šta?', upita Damaris.
'Ne želiš da znaš.', rekao je Tom. 'Budi za pola sata u Društvenoj. Vraćam se brzo.', nasmejao se, poljubio je u obraz i nestao u nepoznatom pravcu.
Sve što je osjećala je bila sreća. Veliki dijel nje je opet oživeo.
Nastavak...
'No, Nickolase, kako si mi ti?', upita Eleazar. 'Je li profesor Snape uvažio moj potpis za Hogsmeade?'
'Jeste.', odgovori Nickolas nesmotreno.
Damaris je tek tada shvatila gdje je Nickolasova ruka te se izmakla i zakolutala očima te ju je grubo odmaknula od sebe.
'Nadam se da će mu saznanje da je Arhiepiskopija opet na okupu dati malo pameti, te će uvidjeti da od rata nema vajde.', rekao je. 'No, da sjednemo pored kamina? Ovdje zna biti poprilično hladno kada se duhovi skupe.', reče.
Potpuno je zaboravila kako to zna biti u čarobnjačkim kućama. Da duhova nekad ima na sve strane.
'Slažem se.', reče Nickolas. 'Damaris, ideš?', upitao je, vidjevši je da ne odvaja pogled od Margitinog portreta. Vidjela je par slika, imala je dve kod sebe, no, to je bila ona u njenim godinama. Nije sanjala da je ona bila ovako lijepa žena.
'
Da, da ...naravno.', rekla je Damaris, i dalje gledajući u sliku te se okrećući u pravcu svoje putanje.
Ispred kamina su bile dvije fotelje. Eleazar je seo u jednu, Nickolas u drugu.
Damaris nije htjela da ometa, shvatila je da su oni obično tako sjedili te razgovarali. Iako joj je bilo grtko, sela je na naslon od fotelje pored Nickolasa.
'No, Damaris, čujem, odlične su ti savršene.', nasmiješi se Eleazar. 'Govori se da si iznimno inteligentna i predana čitanju i učenju.'
'Hvala.', rekla je Damaris stidljivo. 'Trebalo bi da su sasvim u redu.', dodala je, osjećajući se i dalje neprijatno.
'Što čine Christina i Ville?', upitao je. 'Godinama ih nisam vidjeo.'
'Ne znam.', rekla je Damaris. 'Ja sam ih posljednji put vidjela za ljetne praznike. Nisam odgovarala Christini na pisma niti sam se planirala vraćati kod njih po završetku škole.', dodala je.
'Gdje si mislila biti?, zabrinuto je pogledao Eleazar.
'Ne znam. Smislit ću već nešto.', dodala je.
'Nema smišljanja, dolaziš doma.', rekao je. 'Tamo svakako više nisi bezbedna pošto je, vjerujem, i Mračni Gospodar počeo shvaćati da nisi više vjerna ideji da postaneš Smrtonoša.'
'Htjela je biti kod Toma.', reče Nickolas. 'No, njih dvoje više ne razgovaraju.'
'
Sharindenovih?', upitala Eleazar, smiješeći se. 'Prijatno sam iznenađen, oni su izuzetni ljudi. I sin im je, kako čujem, iznino moćan i inteligentan.'
'Jeste.', rekla je Damaris, u sebi već zamišljajući scenu Nickolasa na kolcu. 'Ima inteligenciju za sve osim za učenje.', nasmiješi se.
'Trebala bi se vratiti prijateljstvu sa njim.', reče Eleazar. 'On će jednog dana biti izuzetan čarobnjak, kao što su mu majka i otac. Baš danas su bili na ručku. Od izuzetne su pomoći u Arhiepiskopiji.', dodade.
'Vi ste u dobrim odnosima sa svim Svećenicima?', upitala je Damaris.
'Da.', reče Eleazar. 'Ne nipodoštavam njihove moći, inteligenciju niti kinjim ljude kao što to Mračni Gospodar radi.', dodade. 'Da bi bio Svećenik, moraš imati dozu elegancije za sve, čak i za to. Većina Svećenika su moji dragi prijatelji. I za svakoga imam uvijek riječi hvale. Krv se ne izdaje.', dodao je. 'I da, bio bih ti zahvalan da pređemo na ti.', nasmiješi se, potom uzimajući gutljaj grejana vina.
'No, gospodine, osim vašeg viđenja sa kćerkom, postoji još jedan razlog zbog kojeg smo tako iznenada, bez najave upali.', reče Nickolas, gledajući u pod, potom u njega. 'Nadam se da nam opraštate posetu u ovako kasne sate.'
'Nadam se samo da vas nitko nije pratio.', reče Eleazar sa zabrinutim licem.
'Nije, Smrtonoše dolaze tek 21og uveče.', reče Nickolas. 'Da obave ono o čemu smo razgovarali.'
'Malfoyeva misija?', upitala je Damaris.
'Da.', reče Nickolas. 'No, Damaris po tom pitanju ima jednu teoriju.'
'Rad sam da je čujem.', reče Eleazar, sležući ramenima.
'Hoćeš li ti ili ću ja?', upita Nickolas.
'Ja ću, umem da pričam.', opet se naljutila na njega, na šta se Eleazar slatko nasmeja.
'Nemoj tako oštro.', dodade on, kroz taj slatki smijeh. 'No, pređi na stvar.'
'Bit ću otvorena.', rekla je. 'Ja mislim da Dumbledore ne treba biti ubijen.', rekla je.
'Ali ...to je već gotova stvar.', reče Eleazar, mirnim glasom, no njegova mimika je gestikulirala iznenađenje.
'Ne.', reče Damaris. 'Nije dok se ne desi.', dodade. 'Ne znam kakve su stvari, no, znam da će nastati rasulo po njegovoj smrti. Smrtonoše će preuzeti, ne samo Ministarstvo Magije, već i školu. Zar mislite da je vrijedno da Svećenici ginu a živ čarobnjak, doduše, podanik Dobra, može da nas zaštiti sve za sada?'
'Na šta konkretno misliš?'
'Vidite, ovako.', zbunila se Damaris, tražeći prave riječi da reguliše te iskaže svoje misli. 'Svi znamo da je najveći strah Mračnog Gospodara upravo Albus Dumbledore. Ako ga ubije, steći će autoritet kakav nikada nije imao za života i neće se plašiti da napadne Arhiepiskopiju, iako su Smrtonoše u dosluhu sa njom, kako mi je Nickolas objasnio.', objasnila je. 'Ono što sam konkretno htjela reći je da Dumbledore ne treba da bude ubijen od strane njih. Ubijemo li ga mi poslije njihovog neuspjeha, steći ćemo autoritet o kojem je on sanjao. A ako smo dovoljno jaki da ubijemo njegov strah, zašto ne bi smo njega?', objašnjavala je, a Eleazar ju je pomno pratio.
'Shvaćam što želiš reći, no, bilo bi pokvareno od nas da njih spriječimo. To ih samo može razjariti toliko da krenu odmah na nas.'
'Ne. Ako su u dosluhu, savršeno znaju da niko iz Arhiepiskopije nije planirao njegovo ubojstvo, već da su oni podržavani da to urade.'
'Dobro, i ja se slažem da bi time Arhiepiskopija dobila autoritet kakav je imala pre pada.', reče Nickolas. 'Samo mi nije jasno kako spriječiti Dumbledorovu smrt.'
'Ubiti Bellatrix Lastrange.', rekla je Damaris jednostavno. 'Ona bi prva skupila Smrtonoše za Gospodara.', rekla je. 'A previše je nebitna u suštini.', dodade. 'Jer ne smijemo udariti na Malfoya, znat će šta se planira.'
'Bella se odavno zamjerila Arhiepiskopiji, Damaris, pustivši Nagini da pobije Svećenike na spavanju. Mnogi su izginuli uzalud za vreme prvog uzdizanja Mračnog Gospodara. Mi smo tada bili neutralni.', reče Eleazar. 'Slažem se da bi to bilo pametno.'
'Ja ću ubiti Bellu.', reče Nickolas. '21og je isplaniran upad na Dumbledorea.', reče. 'Damaris će spriječiti napadaj na Dumbledorea ili, u krajnjem slučaju, ona će ga sama ubiti. Snape se neće buniti, znaš da je on na Dumbledorovoj strani.', reče Nickolas. 'Sa Smrtonošama ćemo morati da se razračunamo kasnije kako znamo i umemo.'
'Ali, za takvu stvar će vas dvoje biti malo.', reče Eleazar žalosno. 'Vas dvoje protiv njih 20 ne možete ništa.
'
'Ako bi samo Tom hteo ...', reče Nickolas.
'Ne miješaj Toma!', reče Damaris. 'Ne želim da ga uvodim u nešto gdje može izgubiti život.', rekla je, shvaćajući da je opet stiže ono da joj je previše stalo do njega.
'Žao mi je, Damaris.', rekao je Nickolas. 'Vjerujem i da će se tvoj otac složiti sa mnom. Ako želi da bude Svećenik, mora da dokaže da ne bi izdao krv. On možda riskira mnogo, ali i sama znaš da se i previše dobro umije snaći.'
'I da, Damaris, zaista bih bio srećan kada bi smo prešli sa riječi na delo. Ne obraćaj mi se sa Vi.', dodao je Eleazar potom, pogledavši je nekako milo.
Damaris je pogledala prvi put svog oca u oči ali su je istovremeno prošli trnci.
Nije što nije htjela da priča sa Tomom. Gorela je od želje da mu ispriča da je upoznala oca.
Samo nije htjela da on ode i da izgubi. Da još jedna najdraža osoba, ma koliko bila daleko, izgubi život zbog nje - baš poput Margite.
Samo da je ćutala ...
Inspiracija je uzela maha te sam pisala duže postove. Damaris je završena. Poglavlja samo čekaju na red da budu pročitana. Nadam se da mi opraštate odsustvo i 'nečitanje' vaših posteva.
Trebala sam blog duže vrijeme. I jedva sam dočekala da se dočepam vremena da mu se vratim.
Voli vas Aleks. :)
'Ne, Nickolase, Dumbledorova smrt se mora spriječiti!', rekla je Damaris.
'Ne možemo to da uradimo, shvati!', rekao je Nickolas.
'Čekaj, zašto?', upitala je Damaris. 'Jesi li ti normalan? Jel shvaćaš da će sljedeći napadaj biti na Arhiepiskopiju, a ona nije dovoljno jaka?'
'Bit će spremni, ako ništa drugo...'
'Neće!'
'Nisi bila, nisi vidjela!'
'Pa kad nećeš da me vodiš!'
'Uporno odlažeš, već dve nedelje te molim da idemo!'
'Odjebi, dosta je rasprave.', rekla je da bi spriječila daljnu raspravu. Iz nje je Nickolas izašao kao pobijednik.
'Ponovno te pitam, hoćeš li da idemo kod Eleazara da mu sama to kažeš?'
'Rekao si da nije bezbedno. Sretnemo li Bellatrix nas dvoje skupa noću, zar misliš da neće shvatiti što se dešava i ubiti nas oboje?'
'Ma jao, a ti si sve Harry Potter pa nemaš snagu i pamet da odgovoriš na napad?', odgovorio joj je sarkastično.
'Nemam snagu, Nickolase. Nemam.', rekla je Damaris, već nedeljama razuverena. Nije znala šta ju je pogodilo kada je vidjela Toma sa nekim drugim, ali od tada se nije ponašala normalno. Gledala ga je kako podvodi i zavodi djevojke po zamku ...valjda to nije očekivala. Oboje su zajedno mrzeli Pancy.
'Damaris, to što tvoj Tom nije tu da ti priča kako si divna i zlatna i da manipulišeš njim apsolutno ne znači da nisi jaka.'
'Ja Tomom nisam manipulisala i on nije moj. Odjebi.', rekla je. 'To je primitivna, emotivna i sitničava stvar. Njega sam odrezala, nije više dijel mog života i gotovo. To je lako kad nemaš emocije.'
'Idemo li večeras konačno kod Eleazara ili ne?', upitao je Nickolas.
'Nije bezbe ...'
'Potrudit ću se da bude. Moraš prestati da pričaš o tome da se Dumbledorova smrt mora spriječiti, apsurdno je. To se planira od početka jeseni. A sada je već kasno proljeće.', rekao je.
* * *
Dok su išli kulom, oboje u crnim plaštevima sa štapićima spremnim na juriš, ona je razmišljala.
Godinama je maštala da sretne oca. Sada će se to desiti. Ali na tako bezvezan način. Sanjala je da će mu pričati o svom velikom društvu koje joj je pomoglo kada mnogi nisu, da će mu pričati o Tomu i upoznati ga sa njim.
Da će to biti bezbednije.
Da neće morati da kriju i da će ponosno moći da kaže 'Ja imam oca.'.
Potom, neće više viđati Christinu, Villa i Damiane. S'jedne strane je bilo nekako teško, ali sa druge i olakšanje. U toj kući se osećala kao sitni parazit. Ali, u toj istoj kući je odrasla, imala je uspomene. Nije baš da joj nisu dali sve što joj je potrebno i krov nad glavom. Šteta je samo što nije za to mogla da im kaže 'hvala' jer je prozrela njihove namjere.
Već su prilazili Sobi, no ona nije bila svjesna.
Nije shvaćala koliko susret sa Eleazarom može promjeniti milijun stvari.
I susrest će se sa ocem ...bez Toma. Onog Toma koji joj je davao nadu godinama. Koji joj je govorio da ima šanse da on nije mrtav, da će se upoznati i biti sretni.
Nickolas nikada nije bio tu na taj način. Točnije, nije ni postojao u njenom životu do tada.
Tom je bio sve.
Tom je bio najvažniji.
Samo ona to nije shvaćala dok ga nije izgubila. I bolelo je. Užasno je bolelo. Ide da ispuni svoju životnu želju, a shvatila je da je Tom bitniji.
Uvijek on.
Nije razmišljala cijeli dan o njemu, ali sada ju je stiglo. Uvijek je povezivala njega sa ovom temom. Sanjala je da će doći jednog dana i reći mu: 'Tome, ja imam oca. Upoznala sam ga, baš kao što si i rekao.' ....baš tim riječima.
'Damaris, daj mi ruku i uđi u plakar.', reče Nickolas.
Kada se nekako popela u plakar i zgurala pored njega, prije nego što je zatvorio vrata, Nickolas je na kratko rekao:
'Zagrli me i ništa ne pričaj, prebacivanje će biti jako brzo. Nadam se da nećeš povraćati poslije ovoga.', dodade.
Damaris se stisla uz njega, a od skučenog prostora u ormaru, samo da se malo više nagla, mogla je i da ga poljubi. Naravno, to joj je samo prošlo kroz pamet, ona nikada nije imala te vrste fantazija, posebno ne o njemu. On je bio samo neko tko joj je pomagao oko svega što se počelo dešavati. Ne simpatija, ne momak ...pomagač. On je bio to.
Iako je polovina škole mislila da su skupa.
Sve misli su joj automatski isperjale iz glave kada je vrtoglavom brzinom Vitrina počela da se drma i okreće, njoj se činilo da će ispovraćati samu sebe, no, suzdržala se.
Kroz par sekundi, vrata Vitrine su se otvorila i oni su izleteli. Prvo Nickolas, koji je beše zagrlio da bi ublažio treskanje po Vitrini, a potom ona.
Sleteli su 2 metra dalje od otvorene Vitrine i ona se srušila na njega.
'Ovo je bilo gadno.', rekla je, ne usuđujući se da ga pogleda u oči. Bio je previše blizu za njen ukus.
'Slažem se.', reče on, gledajući u plafon, također se ne usuđujući da baci pogled na nju.
Ona je pokušala da se pridigne, međutim, koliko joj je napon od težine prešao na ruke, kada se beše oslonila na njih, srušila se opet na njega, koji je također imao pokušaj da ustane.
'Vrti mi se, izvini.', rekla je. 'Samo sekunda. Ti si se slobodno pomakni.'
'Ne mogu od tebe.', reče on i nasmeja se.
'Hoćeš da kažeš da sam debela i teška?', naljuti se ona.
'Ne, ne, ne.', reče. 'Samo da ja nemam snage da ustanem.', dodade i nasmiješi se.
'Ne seri.', automatski je ustala ljutito, iako joj se i dalje pomalo vrtelo.
Kada je pogledala oko sebe, tresući i otirući prašinu s pelerine, vidjela je da se nalazi u prostoriji punoj prašine i paučine. Sve je bilo zapušteno.
'Pođi za mnom.', reče Nickolas te joj pruži ruku.
'Nisam smotana, umem sama da hodam.', naljutila se, gledajući prezrivo u njegovu ruku. 'Vodi me gdje treba.', stade pored njega.
'Ok, kako želiš.', slegnu Nickolas jednostavno ramenima te krenu naprijed.
Prolazili su hodnicima i hodnicima i još uvijek nisu stizali do krajnje destinacije.
Kojekude bi proletio kakav slijepi miš, par puta su im se spuštali na leđa paukovi veliki kao šake, no, to Damaris nije nešto preterano potreslo. Bacala bi Crucio na njih te nastavljala dalje - kao neregistriranog metamoforgamusa, nisu je mogli uhvatiti u bacanju kletve. Nickolas se i dalje vodio kao maloljetnik, nije imao punih 17, te se nije još uvijek smio igrati zabranjenim kletvama.
'Vidiš ova crna vrata ovdje?', upita Nickolas naposljetku.
'Da, što?'
'Uđi i vidi što te čeka.', rekao je.
'Zar nećeš sa mnom?', upitala je, dok su je trnci nesigurnosti podilazili.
'Naravno, ali ti imaš prednost ulaska.', nasmiješi se.
Prišla je nesigurno starinskoj, srebrnoj bravi. Kada je malo bolje pogledala, vidjela je da je stara kuća građena još u vrijeme gotike. Crvena vrata su bila uglačana, lakirana, fina, za razliku od ostatka ogromne kuće ili šta god da je, kroz koju je prošla za Nickolasom. Nadala se da je iza vrata ne čeka još neki dosadni pauk. Morala bi razočarati sebe i ubiti ga, bez prijeke potrebe.
Stegla je svojom malenom šakom kvaku i razmislila još par sekundi. Udahnula je te ju pritisla. Kada je brava kvrcnula, kao da se sama od sebe otključava pri njenom dodiru, znala je da je to to.
Kvaka se nekako sama izmigoljila iz njene ručice te se širom otvorila.
Prvo je vidjela ogromnu prostoriju, uređenu, činilo se, po dobrom ukusu nekog bogataša. Dopalo joj se. Prostorija je imala bordo detalje i gomilu drvenarije. Bio bi gotovo mrak, da nije primjetila da od nekud gori vatra.
Sporo je koračala, širom otvorenih očiju, zainteresirano promatrajući svaki detalj u ogromnoj prostoriji.
Čula je spore korake iza sebe, bila je sigurna. Nickolas je koračao iza nje i mogla je dati glavu da se nečemu smiješi.
Bilo je raznih portreta i slika po zidovima. Razgledala je, naravno, sa velikim interesovanjem, dok nije zapazila portret jedne lijepe, crnokose žene, blizu vatre koja je tinjala iz kamina do kojeg još uvijek nije stigla.
Imala je krupne crne oči kojima je zavodljivo gledala svakoga koji bi zastao da osmotri portret. Zagonetno-zavodljivi smiješak joj je lagano titrao sa usana dok je grizla jabuku koju je držala u lijevoj ruci. Desna se ne beše vidjela. Bila je obučena u nešto što je bilo blijedo roze boje, no, od te odeće, videle su se samo bretele koje su gotovo spadale sa lijepih ramena i blagi dekoltee.
'Tko je to?', upitala je, fascinirano gledajući. U potaji je u njenom liku našla sebe, no, dakako, ona se ovako nikada ne bi slikala.
'Zar ne shvaćaš?', stao je Nickolas pored nje. 'Zar ne vidiš da joj sličiš?', dodade potom, nesmotreno stavljajući ruku oko njenog struka.
'Lijepa je, zar ne?', čuo se još jedan muški glas, dakako, mnogo zreliji od Nickolasovog.
Iz tame je izašao čovjek sa ravnom, savršenom crnom kosom, do ramena. Imao je par bijelih, čisto bijelih pramenova i izuzetno modro plave oči. Nestvarno plave. Kada bi ga čovjek pogledao, isprva bi se uplašio, a potom oduševio njegovom lepotom. Bio je četrdesetih godina i hodao je u nekim nemoguće crnim i izuzetno zaštićenim čizmama, punim lanaca i katanaca, čak i sa par džepova. Bio je u crnom ogrtaču, sličnom odori, samo skroz dugačkim, drugačijim. Našla je dosta sličnosti sa njim. Oblik usana, nešto malo na nosu i oblik očiju. Boja kose, crnja nego kao kod zavodljive djevojke na slici.
Kada se srela sa njim oči u oči, shvatila je - to je to. To je bio Eleazar. Nije vjerovala.
'Jeste.', rekla je Damaris, i dalje opčinjeno gledajući u visokog čovjeka.
On se blago nasmiješio i prišao.
'Vjerujem da si shvatila tko je to.', dodao je.
'Jesam.', rekla je.
'Margita je bila izuzetna vještica, moram priznati.', rekao je. 'Izuzetno inteligentna, izuzetno mračna i lijepa. Savršena. Šteta što je bila Svjetlokrvna.', rekao je. 'Da jeste, i danas bi smo bili sretni ...zajedno sa tobom.', nasmiješio se blago, te prešao prstima preko slike.
Ona je znala što znači biti Svjetlokrvan. Kada čarobnjak ima svuda krv tamnu kao što je venska, to je značilo da je Svećenik. Da ima previše moći. Njena majka očigledno tome nije pripadala.
'Inače, dosta o njoj. Ljudi koji su umrli mučnom smrću je najbolje samo sjećati se.', dodao je. 'Da li ti se dopao rakun?', nasmiješio se.
'Da.', rekla je Damaris. 'Najljepši poklon koji sam ikada dobila.', priznala je jedva.
'Rakuni su izuzetno inteligentne i vjerne životinje, vjernije od psa.', dodade. 'Vidjet ćeš to kada odraste i veže se za tebe.'
TO BE CONTINUED ...
'... Nobody left to blame.
I'll try alone make destiny my own.
I learn to free mi mind, myself I now must find ...
once more, once more.'
Lav ju. Aleks.
Rakun je u kasnije proleće uneo malo radosti i zabave u Damarisin život. Naravno, dakako, bila je izuzetno prazna.
Nju nije zadovoljavalo što je Nickolas sve češće sa njom i što je beba rakun, sada već po imenu Scubbles, izuzetno dobro napredovala, bila vesela i stalno se igrala.
Ocene su uglavnom bile dobijene na vrijeme, a nepročitanih knjiga iz knjižnice je, činilo joj se, bilo sve manje i manje.
Na sopstveni rizik, Damaris se iskradala da uzme knjige iz Zabranjenog odeljka, znajući da uvijek može da naleti na ludu Bellatrix te da se mogu pokrviti do smrti.
'Nemoj to da radiš više. NEMOJ.', govorio bi Nickolas. 'Za mene ne znaju još uvijek da sam Svećenik, za tebe znaju. I namjeračit će se da te ubiju, samo li im daš povoda za to. Ne smeju znati da Arhiepiskopija opet jača.', znao je da često da drži predavanja, što njoj nije uopće nije bilo zanimljivo.
Daleko od toga da nije uživala u njegovom društvu, naprotiv, često bi jedva čekala da se on vrati sa satova, treninga, dodatnih nastava i slično (obično je ranije izlazila sa satova zbog ocjena, a on je ove godine polagao O.I.Č.T) jer je bio pun zanimljivih priča, novih šala i tema za neke nove intelektualne razgovore.
Možda se samo previše uhvatila za jedinu slamku spasa.
Ovog dana, poslije satova, čekajući Nickolas da se vrati, ušla je u Društvenu te rasterala prvaše koji su zauzeli sofu.
Behu napolje, a beše padala proljetna kiša te su se nadali toploti. Pored žive Damaris u školi, sofa pored vatre neće biti ničija.
Sela je i ubrzo otvorila novu knjigu o Zmajevima i rijetkim bićima, nadajući se da će naći nešto zanimljivo.
Čitanje bi trajalo još dugo, da nije primjetila jednu od svojih plavokosih prijateljica, onu nižu, onu sa kojom je najviše bila bliska a sada ju je izbegavala, da prilazi.
Gorela je od muke da to ipak bude Tom, no, nikada nije bio. Niti će biti.
'Ovaj ...bok.', progovorio je tiho ženski glasić. Bilo je tako prijatno čuti ga.
'Bok.', uzvratila je Damaris, navodno zadubljena u knjigu. Nije se moglo uopće primetiti da joj je zapravo srce zaigralo od sreće.
'Je li mesto do tebe zauzeto?', upitala je zbunjeno. Bilo joj neprijatno prići.
'Nije.', odgovorila je Damaris, listajući novu stranu, iako ju nije ni dovršila.
Ono što ju je zaista trglo, jeste da je nešto tresnulo o pod i zakvičalo.
'Skubbles!', naljutila se na njega te ga podigla. 'Kad ćeš naučiti da je to i dalje previše visoko za tebe, ha?', upitala je rakuna koji je samo trepnuo svojim velikim crnim okicama, istim poput njenih. Dapače, nije je razumeo, ali je shvaćao da ovakve dogodovštine ne smije priređivati ni sebi ni njoj.
'Novi ljubimac?', upitala je Nic, držeći Dnevni Prorok.
Damaris je znala da ga je Nic prolistala još za vrijeme doručka. Nije u njemu bilo ničeg specifičnog, nejasno joj je bilo što ga drži.
'Aham.', reče ona kratko, te ga stavi opet pored sebe, bliže vatri, da bi se grejao. Bio je zimljiv. Začarala je ponovno crveno klupko, te se majušni rakun opet počeo igrati sa njim. U podsvijesti se bojala da opet ne tresne o hladan popločani pod. Sljedeći bi se put zaista mogao povrijediti.
Prošlo je par minuta u nekakvoj vrsti neprijatne tišine. Damaris je znala da Nic želi da priča, točnije, obe su to znale. Samo se nijedna nije usuđivala da počne razgovor. Damaris, koja bi je najradije izgrlila da može, je i dalje tmurno listala knjigu a Nic je navodno čitala prorok.
'Kako si?', upitala je Nic odjednom.
Damaris je shvaćala da razgovor postaje neizbežan, te je odlučila razgovarati, ali na ogromnoj distanci.
'Kao i uvijek, ništa specijalno.', rekla je, krajičkom oka pazeći na Skubblesa.
'Tom je hteo da pita kako si.', rekla je Nic sada već otvoreno. 'Pa je odlučio da to ipak treba da uradi neko drugi. Neko ko nije počinio ništa neoprostivo.'
'Reci mu da se zahvaljujem na bespotrebnoj brižnosti.', rekla je, iako je pregorela gotovo od sreće.
'Zar te ....ovaj, ne interesuje kako je on?', upitala je Nic.
'A jel bi trebalo?', upitala je Damaris.
'I sama znaš odgovor na to.'
'Ne, ne znam ga.', rekla je Damaris.
'Znaš da nije u redu što si nas zamijenila sa Nickolasom.', reče Nic.
'Nisam vas zamijenila.', rekla je Damaris, sklapajući knjigu te uzdišući. 'Samo se tako zadesilo. Njemu nisam nužno zlo kao vama.', pogledala je u njene bademaste oči po prvi put u zadnjih par ...gotovo mjeseci.
'Vidi, znam da vam je lijepo skupa. Mislim, kupuje ti rakune i sve to, ali ...Tom pati. Nemoguće je da na nastavi nisi primjetila koliko mu loše ide. Ima već 5-6 Trola. Da ne govorimo da je digao ruke od metloboja. Nickolas priča Malfoyu i ekipi o tebi, on to nije mogao podnijeti.'
'Nickolas priča o meni? Šta priča?', iznenadila se Damaris. Zapravo, naravno da nije. Pričao je i Dinu Jamesu, samo nije hteo da joj kaže šta. I nije ju bilo briga. Nickolas njoj nije bio ništa više od onoga što već jeste, niti će biti.
'I da, mi nismo skupa. Rakun je od nekoga drugog. On je poklon samo doneo.'
'Šta god da priča, Toma to užasavajuće povređuje. ', rekla je Nic.
'Vau.', rekla je Damaris gotovo sarkastično. 'Za nekoga tko se šali po cijeli dan na satovima, patnja mu mnogo dobro ide uz sve to.'
'Damaris, znam da si oduvijek bila kučka i da ćeš uvijek to biti.', priznala je Damaris. 'Ali ne moraš prema njemu. Ni prema nama. Priznaj, molim te, da ti nije svejedno.'
'Moj najbolji prijatelj kojeg sam previše volela je bacio kletvu na mene i izazvao mi potres. Neću da kažem da mi nije svejedno kad njemu jeste.'
'Damaris, on ...nije važno. Previše te voli.', rekla je Nic. 'Molim te, pričaj sa njim.'
'Kad i ako budem imala vremena.', glumila je nezainteresovanost, otvorila ponovo knjigu i nastavila da lista.
'Damaris, izvini, ali imaš ga na pretek. Jedan rakun i Din James i Nickolas nikako nisu mogli da ti okupiraju život kao što smo radili Nic, Starz, Tom i ja.'
'Prvo, Skubbles nije JEDAN RAKUN, on ima život kao i mi i dobila sam ga od nekoga kome je stalo do mene. A drugo, vama sam bila samo nužno zlo, tako da ...'
'Prekini!', viknula je Nic na nju. 'Ne možeš tako da se ponašaš! Nemaš pravo, nikad ga nisi ni imala!'
'Vidiš, Nic?', odgovorila je staloženo Damaris, u sebi se lomeći da ne razbije celu Društvenu. 'O tome ti pričam.', rekla je. 'A sada odoh da vratim knjigu u knjižnicu. Vidimo se ...nekad.', uzdahnula je, uzela Skubblesa i knjigu, te se uputila ka izlazu iz Tamnice.
Skabbles joj se popeo na rame te se umiljavao.
Požurila je, ne bi li što pre stigla do portreta jer su joj, po prvi put u tko zna koliko GODINA, navirale suze.
Jecaji su je obuzimali, suze su kapale i bilo su, činilo joj se, gromade. Gotovo da su se čule kada bi pale na kamene ploče. Odjekivale su jače nego njeni koraci.
Udaljila se konačno od buke i larme iz Društvene.
Hihot u hodniku blizu portreta joj je još više zamaglio um. Nije znala tko ga pravi, samo se trudila da prođe pored to dvoje od kojih je dopirao.
Da bi zlo bilo veće, tonovi muškog glasa su joj bili poznati te je nesvesno podigla pogled. Momak joj je uzvratio pogled i ona je, činilo joj se, umrla.
Najniži udarac sledeći udarac koji je doživela je ponovo bio od Toma. Bio je zagrljen sa Pancy.
Nicolettine riječi više ništa nisu značile.
Ovo je osobni post. Nema veze sa pričom.
Na pauzi sam sa Damaris. I dalje ne znam kako da završim priču.
Iskreno se nadam da će 'stara garda' videti ovaj post jer sam ja napad na Tomu i na Petru doživela kao da su napali mene.
Neću da dužim.
Molila bih sve ljude kojima se ne sviđa moje pisanje, Petrino pisanje, Tomino pisanje itd, da kliknu [x] i da se lepo izgube iz naših života. :)
U redu je dati dobronamernu kritiku, makar bila i loša, ali nije u redu ponižavati tuđi RAD faktički.
Mnogi od nas su bili na literarnim takmičenjima i osvajali visoka mesta (kod vas se to kaže Lidrano ili kako već).
Mi možda nismo savršeni i nismo 'zlatna generacija' i 'stara garda' kako vi sebe nazivate, ali imamo svoj stil pisanja i mnogi su od nas, garantujem, i te kako dobri u tome.
I, iznad svega, dobri smo ljudi i umemo da osetimo priču dok je pišemo, ako me razumete.
Petra je imala originalnu priču. I večeras sam čula da ju je obrisala zbog vaših zlobnih komentara.
Pišem 5 i po godina ako se računa period pre otvaranja mog prvog bloga. I ja sam nešto gora od vas? o.O
Osetila sam se prozvanom iz prostog razloga što je, verujem, većina nas odrasla uz HP i hpff i svima je to beg u svet koji je skica JKR i čeka nas da svojim perima napišemo ostatak.
SVE je ovo hpff.
Nije prosto u redu da za sebe tvrdite da ste bolji od nas i da vi bolje znate šta je 'gušt hpff-a' jer je i mi, bar za sebe mogu da garantujem, i te kako dobro znamo.
Idite u svoj deo hpff-a. Pišite za sebe, za vaše hpff prijatelje i za ljude koji žele da čitaju vaše priče.
Radite ono što i mi radimo.
Zapravo, iskreno, ne verujem da bi bilo ko od nas primetio da ste tu i da pišete opet samo da neko od vas nije ostavio Petri ona četiri komentara ili koliko već. o.O
Većina nas samouvereno vodi blog godinama i teži ka usavršavanju.
Ukoliko vi ne želite, možda neko od nas želi da se bavi pisanjem.
Ja ću prva upisati verovatno žurnalistiku (novinarstvo) ili jezike.
Apsolutno me bole pertle da li se vama sviđa moje pisanje ili ne.
Ili da li se vama sviđa Tomino ili Petrino pisanje jer ja znam da se meni sviđa.
I znam da, ma šta vi tvrdili, nismo loši.
Vi ste za nas neznanci.
Realno, meni nisu bitna mišljenja nepoznatih ljudi.
Ni dobra. Ni loša.
Ovo je sve 'umna relaksacija' kako bi to rekao moj najbolji drug. Ništa više od toga. No, može da bude uvod u nešto dobro.
Kao što rekoh, ako vam se ne sviđa - [x] i napolje iz naših, nazovimo ih tako, hpff života (imamo ih koliko ih imate i vi, jer dok vi niste bili tu, mi smo ostali i naše stvarali) i niko nikog ne dira.
Nismo ništa bolji jedni od drugih.
Svi smo umetničke duše koje su odrasle uz HP i voleće ga bezobzira što mu je došao kraj.
Iskreno se nadam da će vam svima doći do glave šta sam rekla.
Sve je ovo bespotrebno, na kraju ćemo uništiti jedni druge.
Nikome ne treba svađa i u hpffu.
Prosto sam morala ovo da napišem na srpskom. xD
Pi Es,
Liz, Nic, Starz, Petra.
Sve je dobro dok smo http://www.youtube.com/watch?v=ds71FbkWRyY. :)
'Mislim da nije u redu što se ne javljaš.
Šta se dešava? Jesi li u redu? Kako su ocjene? Teča i ja se brinemo.
Damiane se makar javlja.
Molim te, uzvrati pismo.
Christina.'
'Ma right.', zakolutala je oči te bacila pergament u vatru.
Potom se, pošto je prazno gledala kako dogovoreva tko zna koje pismo od tetke po redu, zamislila i nestala iz realnosti. Zapravo, nije. Misli su joj bile izuzetno mučne. Nije više imala gdje.
Gotovo se osjećala kao da je sabijena u ćošak.
Christine i Vill su Smrtonoše.
I verovatno su planirali njenu smrt kada do ovoga dođe.
Bila je uvijek vaspitavana da bude odana Mračnom Gospodaru. I bila bi, izuzetno poštovanje koje je imala prema Njemu bi ostalo, samo da nije shvatila ove školske godine što se zapravo dešava.
Nije znala kuda po završetku škole. Nije imala puno novca. Imala je samo mali dijel nasljedstva od bake sa mamine strane, a za to je morala čekati još godinu dana da se kapital udvostruči da bi svota novca bila korisna bilo čemu.
Ono malo skromnog džeparca što je imala, na jedvide-jade je uzimala odatle da bi kapital bio veći.
Kod Tomovih bi bila perfektno zaštićena od svega, no, i dalje mu nije mogla preći preko svega, iako je za njegov postupak sama kriva. Tom ju je samo štitio od nje same. Krivica ju je izjedala, ali nije mogla da oprosti više ni njemu ni sebi.
I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja večito žedna za suzama i bol sto obuzima.
I noćas čekamo Godoa na stepeništu metroa,
Sanjam sivo. A sanjao bih život...
Morala bi već da počne svoj život do ljeta. Nije znala kada će Dumbledore umrijeti, jer bi se istog tog dana ona morala povući sa Hogwartsa. Morala bi već imati spakiran kofer, ocjene i skrovište, ne bi li mogla da se odnese što dalje od škole. Nije znala šta da radi. Bila je sama. Nije imala kuda, nije imala kome.
'Damaris?', čula je, u njenoj glavi uvijek definisan, poznati muški glas.
'Ne ti opet.', zakolutala je očima, te nadigla obrvu i naslonila se od muke u stranu jer nije mogla ustati i otići, znala je da bi on krenuo za njom.
'Imam poklon za tebe.', rekao je, držeći i dalje ruke iza leđa te se smiješeći.
'Molim?', nadigla je opet obrvu. 'Izgubi se, bre, ne trebaš mi ni ti, a ni tvoji pokloni.'
'Nije od mene.', i dalje se nasmiješio. 'Molim te, uzmi i vidi šta je.', seo je pored nje, te joj pružio mali, pleteni džak u kojem se nešto mrdalo.
'Šta je to?', nadigla je obrvu iznenađeno, primjetivši mrdanje vreće.
'Uzmi pa vidi sama.', nasmiješio se opet Nickolas. 'Vidi, pa baci Avadu na mene ako hoćeš.', u njenim očima su istog trenutka savršeno bijeli zubi došli do izražaja, kao i svaka savršenost na njegovom licu. Učinilo joj se odjednom da joj je postalo jasno šta se toliko djevojkama sviđa na njemu.
Skrećući pogled ka vrećici, shvaćajući da je u vreći živo biće, uzela ju je nežno i stavila je sebi u krilo.
Odvezala je konopčić kojim je, pri vrhu, bila vezana i raširila vrećicu.
Kada je vidjela majušno biće koje je gotovo cvilelo jer mu je bilo hladno u vrećici, najpre nije znala šta da kaže.
'Šta je ovo?', upitala je, vidno iznenađena.
'Beba rakun.', nasmiješio se Nickolas. 'Mali je, majka mu je umrla. Još uvijek, doduše, treba da doji. Slabašan je i promrzao.', rekao je.
Njoj je rakun bio jedan od omiljenih metamoforgamskih oblika. Tko god da joj je poslao rakuna, to je morao da zna, jer bi se vjerovatno za bilo koju drugu životinju mnogo manje obradovala.
Nežnost koju je osjetila kada je uzela svoj utopljeni šal, koji se tek beše osušio od večernje šetnje, te uvila majušno stvorenje je bilo nešto potpuno novo za nju.
Ovo je bio najljepši poklon koji je ikad dobila. Dobila je jedan mali život na povjerenje. Najljepši mali život koji je ikada videla.
Rakunić je otvorio oči i pogledao je milo. Ona se blago nasmiješila te ga pomazila. Plašila se da ga ne povredi, oduvijek je bila gruba.
'Od koga je?', upitala je Nickolasa, ne imajući više snage da se srdi na njega.
'Mislio sam da ćeš shvatiti sama.', pogleda je značajno, potom se opet nasmiješi.
Damaris je stala na trenutak. To je mogao da bude samo ...ON. Ali otkud ON zna?
U očima joj se videlo da je shvatila tko je.
'Dap, u pravu si.', reče Nickolas. 'Eleazar. Zamolio me je da ti ja baš dam ovo.', rekao je.
'Ti si ...video si ga?'
'Nestajuće Vitrine su čudo.', nasmiješio se. 'U povjerenju, ne koristi ih samo Malfoy. Oni i ne znaju da Eleazar ima jednu u svojoj kući.'
'Ja ...ne znam šta da kažem.', nasmiješila se i ona. Po prvi put, nakon prisluškivanja Tomovog i Starzovog šaljivog razgovora na Napicima, a od toga je prošlo ...pa, gotovo 3 dana. Posle ponoći 4.
'Rekao je da ćeš shvatiti da je on, kao što i jesi.', reče Nickolas.
'Zna li on kako izgledam?', uhvatila je sebe u znatiželji. Zaslužila je da je Nickolas izbaci kroz prozor Tamnice, međutim, on to nije uradio. Kao da je jedva čekao da se sprijatelji sa njom.
'Zna iz tuđih priča. Iz moje priče, iz priče Tomovih roditelja.'
'Barem zna.', rekla je, gledajući u malu bebu rakuna.
'Želi da te vidi, Damaris.', rekao je Nickolas, na šta se ona prenu. 'Zaista želi.'
'To bi bilo lijepo.', složila se, pogledavši u kameni pod, potom u njega.
'Samo ne još.', reče Nickolas.
'Zašto?', upitala je Damaris.
'Zato što nas mogu uhvatiti u Sobi po potrebi.'
'Možda si u pravu.', reče Damaris.
'Jesam, Damaris, Smrtonoše su redovno, svake večeri u zamku.'
Damaris se oduzela. Oni garantovano imaju prolaz u njihovu Društvenu.
'Ne brini se, bezbedna si.', reče.
U njeno bledoliko, lijepo lice se unela poveća doza straha ...posebno jer neće biti Toma da je štiti.
Tko ga je pročitao, može da pročita prošli da bi shvatio o čemu se radi, a koga mrzi, nema veze.
Ispričavam se.
Volim vas.
Aleks.
Nakon što je Damaris zvanično rekla 'Ne' svojem društvu nakon svega, ne mogajući i dalje da oprosti Tomu napadačku čin te poniženje na koje ju je prisilio, nije ni slutila kakvi usamljenički dani je čekaju.
Biti sam, a znajući da te netko čeka da se vratiš dovoljno dugo da ti možeš i jedno i drugo je bilo gotovo prijatno.
Takvih trenutaka je uvijek bilo mnogo. Kada bi nestala, nekada čak i na par dana, bivala je sama, uživala je.
Podsvesno je imala u glavi da će se Tom nasmiješiti i obradovati se njenom povratku.
Sada samoća više nije imala svrhu.
Bilo je previše vremena za učenje, čitanje i prolećne šetnje. Više nego što joj je trebalo. Toliko da ju je ostavilo praznom.
Sa Nic i Nell se viđala samo pre doručka u spavaonici. Do počinka ne bi ni ulazila tamo, bojeći se da ih ne sretne.
Na satovima je razgovarala isključivo sa Din Jamesom i Zabinijem i to samo kada je trebala pomoć. Oni su to znali te su se prihvatili poslovnog odnosa sa njom. Obostrana korist je bila vidna.
Dvosat Napitaka koji su, ovaj put, imali sa sedmašima je njoj uneo nervozu i tenziju. Znala je da će neko morati da radi na stolu pored nje, ovaj put, ne stolu na kojem radila sa Tomom - prešla je u desni dijel učionice, ne bi li izbegla svoje prijatelje. Ona njima više nije bila prijatelj, oni njoj jesu. Često su pitali Dina i Blaisea samo kako je raspoložena, čisto da bi znali nešto o njoj. Oni bi odgovarali uglavnom 'Ništa specijalno, kao i uvijek' jer se odista tako i ponašala.
Iznutra ju je ubijalo sve, više nego što je trebalo, više nego ikada do sada.
Kada je ušla u Tamnicu, prošla je pored Toma ni ne pogledavši ga, dok se samo jedva vidno nasmiješila Sam.
Sjela je za svoj stol, gotovo bacila crnu kožnu torbu koju je uvijek vukla za sobom.
U istom momentu, ušao je Snape i bez pozdrava, ledeno i prazno kao i uvijek, počeo je govoriti.
'Danas imate kraći praktični test. Uzmite kozliće i pravite Afflicti Opthma.'
Damaris je bacila pogled na razred. Većina njih se iznenađeno pogledala jer su i zaboravili koji je to napitak i za šta služi.
'Jel to ono sa 4 para očiju slijepog miša?', upitao je Din James koji je sjedio iza nje sa Zabinijem.
'Aham.', reče Damaris. 'Strana 134. ili 143., nisam sigurna.', dodade. 'I da, kad stavljate zmajevo jaje, nemojte da odvajate skroz žumance.', reče. 'Ostavite malo, napitak će se više kretati kada Snape bude stavljao ukleti predmet da testira. Efekat će, točnije, pre biti vidljiv.', rekla je.
Ubrzo potom, Din James i Blaise se nisu ni javljali. Shvatili su napitak vrlo brzo, te se ona na miru opustila i krenula je da radi onako kako je pisalo u starim knjigama njene majke, vještog alkemičara. Voda se kuvala na malo većoj vatri nego što je propisano u knjizi, a ona je držala u rukama zmajevo jaje, čekajući momenat kada će ga razbiti i ubaciti u vodu.
Oko nje je vladala tišina, te se ona skroz skoncentrirala na napitak i na svoje misli. Učinilo se da čuje Tomov glas kako spominje da neće ni pokušavati da pravi napitak jer bi od njegova silna prokletstva kotlić razneo cijelu učionicu, a Starz mu je odgovorio kako će mu nabiti oči slijepog miša u guzicu, ne ućuti li. Samoj za sebe, iskrao joj se kratki smiješak, jedan od onih izuzetno rijetkih, koje bi samo njih dvojica inače i izmamila.
'Trebaš pomoć?', nečiji glas ju je vrtoglavo trgao i ona je ispustila jaje te ga razbila. Shvatila je da se, ni od kuda, pored nje, stvorio Nickolas a da gotovo cijeli razred gleda u nju.
'Problem, gospođice Lynn?', nadigao je nadmeno glavu Snape, jedva odvojivši pogled od neke knjige. Istorija čarobnjaštva, činilo joj se, to je ona ukrala iz zabranjenog odeljka još prošle zime.
'Ne, profesore, sve je u najboljem redu.', izgovorila je jednostavno. 'Purgato.', potom je počistila jaje te, ne obraćajući pažnju na Nickolasa, se okrenula polici koja je stajala pola metra od njenog stola, ne bi li potražila novo jaje.
'Damaris, stani.', šapnuo je Nickolas, stajući pored nje, navodno tražeći i on nešto po polici.
'Zakopaj se u zemlju i cvetaj.', šapnula mu je, i dalje tražeći adekvatno ljubičasto jaje.
'Damaris, praviš grešku!, rekao je, a ona je nervozno i živčano tražila jaje po polici.
'Ne znaš ti ništa! Nacrtaj sebi šumu i izgubi se!', besan šapat joj se oteo kada se okrenula prema njemu. Našla je još bolju zamenu za svoj napitak, crveno jaje norveškog zmaja, te se okrenula ka stolu i odmarširala. On je, naravno, opet krenuo za njom.
'Neću.', rekao je. 'Usput, proključala ti je i previše voda za zmajevo jaje.'
'Dobit ću Trola zbog tebe, izgubi se više.', rekla mu je. 'Ne želim da pričam sa tobom, posebno ne u sred nenajavljenog testa.', dodala je. 'Tepescero.', bacila je na napitak čin hlađenja, te je smanjila višak temperature, razbila jaje i ostavila ga da kuva jos 10 minuta dok ne dođe vrijeme za oči slijepog miša.
'Damaris, shvati da si počela da gubiš.', rekao je. '
'Nickolase, zapravo ja nisam ni imala nikada ništa. Nemam šta da izgubim. Lepo se vrati na svoje mesto i batali me.', rekla je, dok je kradom kanula kap tečnog srebra u napitak, znajući da može samo da poveća njegovu kvalitetu.
'Tjeraš inat nikome. Možeš da dobiješ sve, samo li se vratiš u normalu.', rekao je Nickolas. 'Možeš da dobiješ sve što si zaslužila natrag.', rekao je. 'Znam sve, znam i previše.'
'Ako znaš sve, zašto pomažeš Smrtonošama mojem ocu iza leđa?', naljutila se na njega.
'Zato što mi je on tako i naredio.', rekao je. 'Damaris, molim te, saslušaj me. Odvest ću te do njega, samo me saslušaj...'
'Nemam šta da slušam, on da je hteo da zna za mene, ne bi se pravio da je tko zna gdje i ostavio me da mislim da ni on nije među živima ...'
'To je bilo za tvoje jebeno dobro.', naljutio se Nickolas.
'Kako to da onda nisi znao da sam njegova kći?', naljutila se i Damaris. Sa njihovog stola se čuo ljutit šaptaj, ali niko nije shvaćao o čemu pričaju, niko nije ni mogao čuti ništa konkretno.
'Znao sam! To je priča koju sam prodao Tomu.', reče on.
'Onda si namjerno rekao Malfoyu da znam previše, ne bi li me smakao da TI dođeš do trona propale Arhiepiskopije.', rekla je, besno ga streljajući pogledom.
'Ne. Rekao sam mu da znaš previše, znajući da ćeš da napraviš ovakvu glupost kojom bih mogao da te opravdam. Ionako si bezbedna do Dumbledorove smrti.', rekao je. 'Slušaj me, molim te. Reći ću ti sve što želiš da znaš, samo ...'
'Gospođice Lynn.', čuo se hladan glas sa učiteljskog stola. 'Čudno se ponašate danas.', prokomentarisao je ledeno profesor Snape, ne bi li je podbadao da radi.
'Gospodin Grim me ometa u završavanju napitaka, profesore. Mogu li da predam napitak i napustim sat?', upitala je, gledajući bezobrazno u njega.
'Ukoliko je završen.'
'Bit će za par minuta, ne moram da ga dorađujem.', rekla je.
'Onda ste slobodni. Ocijene će biti okačene u Društvenoj posle ručka.', rekao je.
'Hvala, profesore.', rekla je, skupila na brzinu svoje stvari. 'Doviđenja.', dodala je sa omanjom dozom besa u glasu, gledajući Nickolasa te odlazeći.
Osjetila je poglede pune nevjerice uperene u nju. Starz i Tom su gledali u nju, ne shvaćajući šta se dešava. Počeli su da upoznaju njenu goru stranu, tamnu. Onu Damaris koja se krila duboko u njoj samoj.
Napadaj na slytherinsku legendu se ubrzo pročuo.
Par dana pošto je Damaris koja je, usled pada, dobila potres mozga, izašla iz Bolničkog krila, shvatila je da je ljudi gledaju poprilično čudno te da se neki čak i pitaju kako se usudila da ga napadne.
Njoj je to, na neki način, bilo čudno.
Nije bila tip koji je htjela biti u centru pažnje, posebno ne za ovakvo što.
Naravno, još je čudnije bilo što su se pitali 'Kako se uopće usudila?'.
On je bio Svećenik.
Zbog ko zna čega bio je i 'slytherinska legenda'.
Činilo se da je zbog toga što je umeo sve - igrao je metloboj, postao asistent, bio je, po riječima djevojaka, prezgodan, imao je 'Iznad svih očekivanja' iz gotovo svih predmeta te uglavnom donosio poene zelenoj kući, ali ...ništa više od toga.
Damaris nije bila ni malo slaba. Netko tko je trebao biti budući Arhiepiskop tame ne može biti slab, naprotiv, može samo da bude jači nego što treba.
Ljudi to, nažalost ili na sreću, nisu znali.
'Ne obraćaj mi se.', presekla je Toma, koji beše krenuo ka njoj kada je, posle 7-8 dana kročila konačno u Društvenu.
'Nemaš pravo to da mi kažeš. Polazi ovamo.', rekao je, prišavši joj te je povlačeći za ruku.
'Makni se!', viknula je na njega, otimajući ruku. 'Zahvaljujući tebi i dalje ne znam gdje mi je otac i imam povredu!', ljutila se.
'Ma ne interesuje me, polazi!', viknuo je na nju, grubo je hvatajući za ruku da se ne može oteti te je povlačeći u mušku spavaonicu.
Ona se otimala dok ju je vukao niz stepenice.
Izgubila je svaki mogući autoritet koji je imala, shvatila je.
On se uopće nije obazirao više ni na njene besne psovke i prozivke a ni na jauk koji je izleteo nahinalno iz nje, kada ju je gurnuo u spavaonicu pošto je otvorio vrata.
'Pusti me već jednom!', pokušala je još jednom da se otme, međutim, on ju je povukao i srušio na krevet.
Ona je tresnula opet, svom srećom, ovaj put samo na dušek i jastuke. Žmurela je par sekundi, gotovo očekujući da će je napasti opet. Uhvatila je sebe da se plaši.
Zaista se po prvi put u životu uplašila i to od svog najboljeg prijatelja. Potom, shvaćajući da strah nije od pomoći, ustala je i potom otvorila oči, i dalje ga gledajući đavoljim pogledom.
Tom je, onako visok i krupan, stajao je pravo kao stub, raširenih nogu te ukrštenih ruku i gledao je ledeno.
'Šta hoćeš?', upitala je.
'Zašto si napala Nickolasa?', upitao je.
Đavolija kojom je ona odisala nije mogla ni da se uporedi sa Tomovom mržnjom u očima.
'A zašto da ne?', upitala je. 'Samo je on mogao da, posle onoga u hodniku Sobe po potrebi, zna da znam nešto jer je
shvatio da me nije napravio na ludu.'
'On nije ni znao da si Eleazarova ćerka, kretenu jedan.', rekao je, i dalje je gledajući ledeno.
'Nije morao ni da zna sadržaj pisma.', rekla je Damaris. 'Zar ne znaš šta se dešava? Zar ne znaš?'
'Znam. Ali to nije bio on.', rekao je. 'Umešala si ga u nešto sa čim nije imao veze, Damaris.', reče.
'On ZNA gdje mi je otac, Tome!', rekao je. 'A ti, ne samo što bacio čin na mene, izazvao mi potres mozga, to sve ne bi bilo važno da sam ja saznala gdje je ...sprečio si me da saznam gdje je, a znaš da me godinama to muči!', vrisnula je na njega, sada već besna.
'Znam i ja.', rekao je jednostavno.
'Šta znaš?', oduzela se.
'Gdje je Eleazar.', rekao je.
'Molim?', upitala je Damaris te se opet nije umalo srušila koliko joj se slošilo. 'Čekaj, znaš od 1. godine da mi je jedna od najvećih želja bila da upoznam oca i krio si mi to?'
'Ne znam dugo.', reče on. 'Znam od kad sam mojima poslao pismo o tome šta smo mislili da se dešava, a to je bilo ...ummm, dva dana pre nego što je tebi stiglo pismo.', rekao je. 'Nisi trebala da znaš, ne do Dumbledorove smrti.'
'Zašto bi mi pisao ako nisam trebala da znam?', upitala je.
'Zato što si bila u pravu, ono jeste bila zamka. Ono je bio Malfoy, on vuče sve konce jer ga Smrtonoše štite.', reče. 'Međutim, on nije ni znao šta je u pismu. Sova je ubijena posle dostave a pismo je poslato preko Nestajuće Vitrine.'
'Otkud znaš sve to?', upitala je.
'Nickolas mi je rekao. Zna da znaš sve još od onda kada te je uhvatio da špijuniraš u hodniku.', reče. 'Dijelom si se spasila što si mu rekla da si Eleazarova ćerka, Malfoyu je rečeno da te smakne odmah pošto mu je Nickolas rekao da znaš sve. Nisu znali koliko si bitna.'
Ona se uhvatila za čelo, spustila glavu i prošla prstima kroz svoju gustu, crnu kosu. Delovala je potpuno smireno u odnosu na momenat kada ju je Tom uvukao u spavaonicu i gurnuo na krevet, ali ju je iznutra odjednom izjedalo sve.
Nije Tom krio iz zle namjere, ali je osetila da joj je nož zaboden u leđa. I to od nekoga koga je najviše volela od svih ljudi koji su je, silom prilika, okruživali. Od nekoga ko je, činilo se, uvijek bio tu.
'Neki problem?', upitao je.
'Ne, Tome, u redu sam.', rekla je. 'Samo mi je krivo što znam da sam i tebi, a i cijelom društvu samo postala nužno zlo. To jest, što nisam znala ranije, na vrijeme da se sklonim.'
Tom je nekako pažljivo čučnuo, bojeći se njene blizine te brižno stavio svoju ruku na njeno koljeno.
'I Draconicus je nužno zlo, pa su se ljudi navukli na njega ...', rekao je, ne gledajući u njene crne oči.
'Od mene još uvijek nije kasno da se odviknete.', rekla je, gotovo kroz šamar sklonila njegovu ruku te grubo ustala te istrčala iz spavaonice.